iskustvo koje menja (pogled na) život

 

Zamisli da je sada april ili maj i da polako počinješ da razmišljaš o tome gde ćeš otići ovog leta. Destinacije u okolini su ti dosadile a za egzotična mesta baš i nemaš nešto para. Slažeš se da bi bilo super da upoznaš neke nove ljude i njihove kulture, usput vežbaš engleski jezik i uz sve to budeš okružen predivnom prirodom.

Ali, kako i gde sve to uklopiti? Verovatno postoji mnogo načina a jedan od njih je učešće na nekom volonterskom kampu.

Zato ću se ovde potruditi da ti najbolje opišem zaista jedinstveno iskustvo koje sam nedavno proživeo. Ali koliko god da ti prepričavam kako je bilo na jednom ovakvom kampu i kako sam uopšte postao “kamper”, ipak mislim da to trebaš doživeti.

 

Kako sam otišao na međunarodni volonterski kamp kako sam postao kamper medjunarodni volonterski kamp moriek 2018 bor kamp srbija kampovi srbija medjunarodni volonterski kampovi srbija mladi istrazivaci srbije arsic marko blog arsicmarko marko arsic

 

Za slučaj da ne znaš (kao što do nedavno ni ja nisam znao), najpre ću ti objasniti šta su uopšte međunarodni volonterski kampovi. Ako znaš, slobodno preskoči ovaj deo. 🙂

Reč je o kampovi koma koji se održavaju u inostranstvu i Srbiji i na kojima (uglavnom mladi) ljudi iz celog sveta borave od 10 do 15 dana i rade na stvarima koje su društveno korisne (npr. pomažu starim osobama, renoviraju škole, učestvuju u raščišćavanju nekog prirodnog dobra…).

Volonterskog su karaktera jer učesnici ne dobijaju novac za svoj rad ali i međunarodnog jer okupljaju ljude iz celog sveta. Njihov cilj je povezivanje ljudi, kako bi se međusobno upoznali i saznali nešto više o drugim kulturama i običajima ali i radili na projektima koji su od značaja za lokalno stanovništvo.

Najbolje je da se o njima informišeš kod Mladih istraživača Srbije a ja ću ti u narednim redovima preneti svoje iskustvo sa Međunarodnog volonterskog kampa Moriek koji se sredinom avgusta, po 17. put, održao u okolini Bora.

 

Kako sam otišao na međunarodni volonterski kamp kako sam postao kamper medjunarodni volonterski kamp moriek 2018 bor kamp srbija kampovi srbija medjunarodni volonterski kampovi srbija mladi istrazivaci srbije arsic marko blog arsicmarko marko arsic

 

Red je da krenem od početka i otkrijem ti kako sam ja uopšte došao na ideju da baš ovako provedem deo leta.

Moja priča vezana za kamp ustvari počinje još prošle godine. Sa drugom sam diskutovao na tu temu iako ni on ni ja zapravo pojma nismo imali da tako nešto postoji u Srbiji. Ali nisam bio lenj te sam se bacio na istraživanje i otkrio da se oni, pored inostranstva, održavaju i u našoj zemlji.

Međutim, pošto je bio kraj avgusta, svi su bili već popunjeni ili završeni pa nisam mogao da odem na neki. Ok, pomislih, nema veze, možda probam sledeće godine.

 

Kako sam otišao na međunarodni volonterski kamp kako sam postao kamper medjunarodni volonterski kamp moriek 2018 bor kamp srbija kampovi srbija medjunarodni volonterski kampovi srbija mladi istrazivaci srbije arsic marko blog arsicmarko marko arsic

 

Pre kampa

Iako je od tada prošlo nekoliko meseci, meni je jednog dana, dok sam razmišljao o tome gde bih mogao da provedem leto, sasvim slučajno (ali zaista slučajno) na pamet pala ideja o kampovima. Sećam se da sam se odmah bacio na googlanje i video da su upravo tog dana otvorene prijave za kampove u Srbiji (slučajnost ili sudbina – ko će ga znati).

Čitao sam i mozgao na koji kamp bih mogao da odem, te sam rešio da posetim Mlade istraživače Srbije i na licu mesta se raspitam o svemu. Tamo su se našli Aleksandar i Jelena, ljudi koji su na svako moje pitanje imali odgovor. Pričali su mi o svojim iskustvima koja su me ubedila da i ja trebam se prijavim na neki kamp (Jelena i Aleksandre, ako čitate ovo – znajte da vam se puno zahvaljujem).

Dvoumio sam se između kampova u Užicu i okolini Bora. Želeo sam da odem što dalje od gradske vreve i u neki kraj u kom do sada nikada nisam bio. Ni sam ne znam zašto, ali nešto mi je govorilo da izaberem ovaj u Boru. I kako to obično biva, taj neki unutrašnji osećaj je bio u pravu.

Pošto sam se prijavio u junu, a kamp se održavao sredinom avgusta, nisam želeo da previše mislim, niti da ikome o tome govorim, dok za to ne dođe vreme. Par dana pre početka Moriek-a, od kamp lidera nam je stigao prvi mail sa bližim informacijama i tek tada mi je ustvari postalo jasno da se 6. avgust opasno približio.

 

Kako sam otišao na međunarodni volonterski kamp kako sam postao kamper medjunarodni volonterski kamp moriek 2018 bor kamp srbija kampovi srbija medjunarodni volonterski kampovi srbija mladi istrazivaci srbije arsic marko blog arsicmarko marko arsic

 

Na kampu

Čim sam došao u Bor i upoznao lidere i kampere koje su već stigli, bilo mi je jasno da će naredne dve nedelje biti super.

Da ti pojasnim – svaki kamp ima lidere koji njime “rukovode” i brinu o svemu što učesnicima treba. Oni su spona između organizatora i kampera.

Naši lideri Miloš i Đole su bili odlični (da smo ih mi sami birali garantujem da ne bismo izabrali bolje). Iako mlađi od mene, ja sa tim zaista nisam imao nikakvih problema. A i što bih kada su oni već bili na ovakvim kampovima i o tome znaju mnogo više od mene.

No, da se vratimo mi na sam kamp.

Iz Bora su nas odvezli na planinu Stol, tačnije u planinarski dom. Sam dom nije nikakav hotel niti mu treba parirati. U domu i oko njega nije bilo dometa pa smo do najbliže tačke za internet ali i običan poziv ili sms trebali da idemo nekih 50 metara.
Prvih par dana je bilo malo teže ali kasnije se toliko navikneš na to da ti je zapravo super.

Prvi dani bili su rezervisani za adaptaciju, nas jedne na druge ali i na samo okruženje. Možda i nenadano ali mislim da nije prošlo ni 24 sata a mi smo se svi već toliko dobro skapirali da uopšte nismo imali osećaj da se vidimo prvi put u životu.

Jedino je možda bio mali problem zapamtiti sva imena. 🙂

 

Kako sam otišao na međunarodni volonterski kamp kako sam postao kamper medjunarodni volonterski kamp moriek 2018 bor kamp srbija kampovi srbija medjunarodni volonterski kampovi srbija mladi istrazivaci srbije arsic marko blog arsicmarko marko arsic

 

Na kampu je bilo 13-oro učesnika – Fati i Efe iz Turske, Nuria iz Španije, Ernesto iz Kolumbije, Laura iz Italije, Lora iz Francuske, Mihael iz Češke, Zoja iz Rusije kao i Marina, Andrej, Đorđe, Miloš i ja iz Srbije.

Naš zadatak bio je da obeležavamo (čitaj – crtamo crveno bele kružiće na drveću) i obnovimo planinarske staze na području na kom smo bili smešteni. Nismo radili previše, već je sve bio stvar dogovora.

U blizini samog doma (bukvalno 10 metara) nalazi se veštačko jezero na kom smo provodili dosta slobodnog vremena. Svakog jutra i večeri imali smo sastanke ne kojima smo se dogovarali šta ćemo raditi ali i birali kitchen&cleaning team koji se pored naše kuvarice Ljubinke starao da ne ostanemo gladni.

Kada nismo radili, uglavnom smo se bolje upoznavali, igrali Uno ili stoni tenis, odmarali na jezeru ili igrali fudbal. Uveče smo gledali zvezde, palili logorske vatre, posmatrali kišu meteora, gledali filmove ili “samo” pričali (kada bismo se umorni vratili iz grada).

Sve su to bili zaista neprocenjivi i momenti koji se pamte celog života. Siguran sam da bi ti svi moji “saborci” rekli da nam tamo ni u jednom momentu nije bilo dosadno. Ali stvarno. Jednostavno smo živeli u trenutku, radili, zabavljali se i družili kao da znamo 100 godina.

 

Kako sam otišao na međunarodni volonterski kamp kako sam postao kamper medjunarodni volonterski kamp moriek 2018 bor kamp srbija kampovi srbija medjunarodni volonterski kampovi srbija mladi istrazivaci srbije arsic marko blog arsicmarko marko arsic

 

Ja sam lično obožavao naša planinarenja. Da je bilo lako – i nije baš, jer mi prosto nismo bili utrenirani za to. Ali sa super ljudima, dobrom muzikom i Andrejem, koji ovaj kraj poznaje kao svoje dvorište, nije bilo razloga za brigu.

Teren je bio malo klizav i teži za nas početnike ali kada se popneš na preko 1.000 metara nadmorske visine i vidiš šta te sve okružuje, osećaš se moćno i ispunjeno.

Sedneš i uživaš. Prepustiš se trenutku i zaboraviš na sve. Još ako imaš dobru ekipu oko sebe – ništa ti više ne treba.

Da, budeš umoran posle toga, ali nekako “pozitivno” umoran.

Ja znam da sam se sada “navukao” na hiking i nadam se da ću imati prilike da se u budućnosti više posvetim tome (razumite me, ja sam iz Vojvodine u kojoj je i najmanji uspon ogrooomna prepreka koju nekako treba savladati).

 

Kako sam otišao na međunarodni volonterski kamp kako sam postao kamper medjunarodni volonterski kamp moriek 2018 bor kamp srbija kampovi srbija medjunarodni volonterski kampovi srbija mladi istrazivaci srbije arsic marko blog arsicmarko marko arsic

 

Na kampu smo dočekali i rođendan naše drage Zoje ali i imali kviz “Koliko poznaješ Srbiju” (logično, bio je namenjen strancima). Bili smo deo međunarodnog dana mladih u Boru, posetili smo Lazarev kanjon i Lazarevu pećinu, obišli Brestovačku banju i Borsko jezero, bili gosti jedne porodice u selu Zlot. I još mnogo toga…

A rastanak? Pa ni rastanak nije bio uobičajan.

Oni koji su već imali karte za svoje letove ili neke obaveze morali su da se vrate svojim domovima, ali je nas osmoro otišlo na Beer fest, tako da smo druženje nastavili i van kampa. Neki od njih su još par dana ostali u Srbiji i obilazili Beograd i Novi Sad.

 

Kako sam otišao na međunarodni volonterski kamp kako sam postao kamper medjunarodni volonterski kamp moriek 2018 bor kamp srbija kampovi srbija medjunarodni volonterski kampovi srbija mladi istrazivaci srbije arsic marko blog arsicmarko marko arsic

 

Nakon kampa

Sa kampa pamtim mnogo toga – prelepu prirodu, planinarenje, raspevano vraćanje iz grada dok prolazimo kroz mračnu šumu, hotspot for internet, svaki naš obrok, logorske vatre na obali jezera, zalaske sunca na Velikom i Malom Stolu, gledanje zvezda i kišu meteora i čuvenu rečenicu “It’s tehnical stuff” …

A najvrednija stvar koju sam odande “poneo” su prijateljstva i ljudi koje sam tamo upoznao. Svi do jednog.

Zbog toga želim da, makar još jednom u životu, budem deo nekog kampa. Da li će to biti u nekoj drugoj zemlji (i kojoj) ostavljam za sledeću godinu.

Ko zna, možda ću naredne godine pisati neka nova iskustva a ti ih čitati.

Ili će te možda moje iskustvo inspirisati da se i ti upustiš u ovakvu avanturu. Kako god, znaj da uvek imaš moju podršku i uvek mi se možeš obratiti za savet.

Imaj na umu da će svako od nas imati drugačije iskustvo sa kampa koje nikada ne može biti loše jer ćeš dosta toga naučiti o sebi ali i drugima.

 

Ovo je mojih 5 saveta za odlazak na volonterski kamp:

  1. Odluči da li to zaista želiš
  2. Izaberi kamp (u Srbiji ili inostranstvu) na koji želiš da ideš i prijavi se na vreme
  3. Ne nosi mnogo stvari sa sobom
  4. Be open minded
  5. Uživaj, zabavaljaj se tamo i živi u trenutku

Do narednog čitanja,

pozdravlja te

 

 

p.s. Hvala svima što su dopustili da se neke njihove fotke nađu na ovom sajtu.